Оогенеза

Јајне ћелије се формирају у јајницима или оваријумима. Тај процес се назива оогенеза.

Мушки гамети су покретни, мањи, специјализовани да предају свој једарни садржај јајету За разлику од њих јајна ћелија  је  непокретно, крупније, не садржи само хаплоидно једро, већ и све остало што сачињава зигот.

Jаје садржи супстанце и изворе енергије који су неопходни за изградњу ембриона све до периода када  их он може сам продуковати.

Оогенеза се састоји из три фазе:

  • Размножавања – пролиферације
  • Раста
  • Сазревања

oogenez-_jpg Наставите са читањем

Сперматогенеза

Сперматогенеза се одвија у зиду семених каналића. Запошиње на ступњу ембриона, наставља се непосредно пре пубертета и траје током читавог живота. Сперматогенеза је релативно брз процес траје 60-65 дана

1-spermatogenesis Наставите са читањем

Експресија гена

Све ћелије једног вишећелијског организма садрже исте гене, али се разликују по томе што се у њима синтетишу различите врсте протеина. То значи да нису сви гени активни у свакој ћелији тј. не врши се експресија свих гена (синтеза продукта неког гена). Постоје механизми који регулишу експресију гена који одређују који протеини и у којој количини ће се стварати у једној ћелији. Експресија гена је усаглашена са  физиолошким потреба ћелије које зависе од фазе развића, диференцијације, различитих фактора спољашње и унутрашње средине. Наставите са читањем

Односи организама и спољашње средине

 презентација odnosi organizama i životne sredine

Први организми су настали у морској води

Били су веома једноставни  ( јеноћелијски, прокариоти, хетеротрофи, Анаероби)

Временом су се усложњавали, појавили су се колонијални организми па вишећелијски… биљке, животиње…

До усложњавања је долазило да би ефикасније  користили ресурсе животне средине. Непрекидно су освајали нови животни простор. Покретљивост је једна од  особина која им је омогућила да почну да насељавају нова станишта.

Та нова станишта су била другачија,  на њима су владали другачији еколошки услови. Да би могли да опстану морали су да се прилагоде. Наставите са читањем

Историја живота на земљи ( геолошке ере)

Од постанка живота н Земљи током 4,5 милијарди година догађале су се велике промене : мењао се састав атмосфере, клима, ниво мора,  а то је утицало и на живи свет на Земљи.

ФОСИЛИ

Фосили су поокамењени остаци бића која су некада живела. Палеонтологија је наука која се бави фосилима.

Фосилизација почиње када се организми нађу затрпани у седиментним стенама. Већу шансу да се сачувају имају тврди делови тела – кости, љуштуре животиња, дрвенасти делови биљака.

Фосили су директни подаци о еволуцији, о променама  и распрострањености врста у времену и простору.

trilobit Наставите са читањем

Постанак живота на земљи

Како је настао живот на земљи питање је које људи постављају од давнина. Све до друге половине 17.в сматрало се да жива бића могу да настану из неживе материје, муља, расадајуће органске материје – теорија спонтаног настаанка.

Прве доказе против ове теорије дао је италијански лекар и природњак Франческо Реди ( доказао да инсекти не настају из уквареног меса него из  јаја која су положиле оплођене женке

Основе савремене теорије постанка живота  поставила су да научника Опарин и Холдејн. Према тој теорији жива бићасу настала постепено, кроз више фаза из неорганске материје. Биолошкој еволуцији предходила је хемијска еволуција.

Земља се формирала пре 4,5 милијарди година, а живот се појавио пре 3,8 милијарди година. Атмосфера првобитне Земље по саставу се веома разликовала од данашње. Није имала кисеоника, била је богата водоником, метаном, амонијаком, угљен диоксидом и угљен моноксидом. постепено су од малих неодранских једињења настајала органска једињења: амино киселине, нуклеотиди, моносахариди… Олује су биле честе са снажним електричним пражњењем, ерупцијама вулкана, јако УВ и јонизујуће зрачење. Сви ти физички фактори били су извор енергије. Милер је својим експериментом  симулирао  услове  какви су владали на првобитној Земљи  и добио сва биолошки значајна  органска једињења. Наставите са читањем