Биљна ткива

Биљна ткива    –   презентација

Тело виших биљака је структурно и функционално диференцирано споља на органе, а изнутра на различита ткива. Таква диференцираност тела резултат је прилагођавања ових организама на услове какви владају на копну, а то значи истовремено живот у две различите средине, изданак у атмосфери, а корен у земљишту.

Свако ткиво се одликује нарочитом структуром и функцијом која га разликује од других ткива. Разлике су засноване на разликама у ћелијама и начину како су оне повезане.

У телу биљака разликују се две групе ткива:

1.Творна или меристемска ткива која граде ћелије које се непрекидно деле и од њих настају друга ткива.

2.Трајна ткива која граде диференциране ћелије, које су изгубиле способност деобе и обављају одређену функцију у организму. Наставите са читањем

Advertisements

имуногенетика крвних група

Крван плазма човека може да садржи две врсте антитела који се називају аглутинини анти A и анти Б. На еритроцитима се налазе две врсте антигена названих аглутиногени А и Б који су под контролом гена и наслеђују се. У крви једне особе не могу се истовремено наћи антигени антитело истог типа нпр антигени А и  антитело анти А. Ако би до тога дошло догодило би се аглутинација – међусобно слепљивање еритроцита ( настајање громуљица које могу запушити крвни суд и довести до тешких последица Наставите са читањем

Имунолошка способност организма

Имунолошка  способност организма је механизам помоћу кога је свака јединка у стању да разликује сопствене молекуле од страних, тј. да се заштити од спољашљих фактора који би могли да је угрозе.

Страна  тела која изазивају имунолошку реакцију зову антигени

Организам  брани од страних тела образујући  антитела. Антитела се везују за антигене и елиминишу њихово штетно дејство Наставите са читањем

детерминација пола

Постоје три типа одређивања полности код организама:

1.Прогамни тип – то је случај када се пол унапред може предвидети још пре оплођења. Нпр женке стварају две врсте јајних ћелија крупније и ситније. Из оплођених крупнијих јаја се развијају женске јединке, а из оплоћених ситнијих јаја се развијају мушки организми.

2.Епигамни тип – то је случај када се пол одређује након оплођења и зависи од услова спољашње средине. Нпр код једне врсте биљака ако се оплођена јаја нађу у повољним условима средине развија се женски организам и обрнуто. Или код једне врсте животиња ако зигот остане у мајци и ту се развија развиће се мушки организми, ако зигот напусти мајку и развијају се самостално постаје женски организми.

3.Сингамни тип – пол се одређује у тренутку оплођења и зависи од гамета који су се спојили. Код великог броја врста женке имају XX полне хромозоме и стварају једну врсту гамета, па кажемо да је женски пол хомогаметан. Док мужјаци имају две врсте полних хромозома XY и стварају две врсте гамета, па кажемо да је мушки пол хетерогаметан. Наставите са читањем

мутагени фактори средине

Чиниоци средине који доводе до промена у генетичком материјалу – мутација називају се мутагени чиниоци. Они чиниоци средине који доводе до промена у развићу називају се тератогени чиниоци, док ако изазивају канцер односно неконтролисано дељење ћелија такви чиниоци се називају канцерогени. Наставите са читањем