Пренатална дијагностика

Вишак или мањак хромозома као и промене  у структури хромозома доводи до великих последица код носиоца тих промена који често и не преживљавају. (сматра се да је 50% спонтаних побачаја резултат неке аномалије на хромозомима тако да зигот нема могућност да преживи).

Неки промене у структури и броју хромозома  код човека нису смртоносне у феталном стадијуму али доводе до низа других поремећаја код носиоца. Наставите са читањем

Advertisements

Последице укрштања у сродству

Бракови у сродству повећавају стопу хомозиготности. Што су родитељи у већем сродству то значи да имају сличнији генотип, односно исте генске алале на хромозомима. Тако да се повећава вероватноћа да ће се рецесивни мутирани гена наћи у хомозиготном стању, који се преносе кроз генерације али се не испољавају док се не нађу у хомозиготном стању. Наставите са читањем

Генетичка условљеност човековог понашања

Гени својом активношћу утичу на различите биолошке процесе  у организму . они контролишу синтезу протеина – ензима.

Гени својом активношћу утичу  и на функције од којих зависе менталне особине човека. Они немају директан утицај на њих, већ то чине контролом одговарајућих метаболичких процеса – стварањем ензима и протеина који утичу на развој неурона и различитих типова можданих ћелија.

Основне функције мозга су комуникација, координација, контрола функционисања организма као целине, али и споспбност размишљања и правилног расуђивања.

Све те функције мозга су генетички условљене али зависе и од фактора средине. Управо због тога постоје велике разлике у менталним карактеристикама људи и њиховом понашању.

Већина особина понашања  не испољава се одмах по рођењу, већ се постепено формира и развија током живота. Тај процес се у психологији назива развој личности. Неке од особина личности су интелигенција, црте личности и таленти. Наставите са читањем

Аутозомно доминантно и рецесивно наслеђивање

 Аутозомно рецесивно наслеђивање

Autozomno-dominantno nasleđivanje

Аутозомно доминанатне особине

То су моногенске особине (један ген одређује једну особину). Ген  који одређује дату особину налази на неком аутозомном хромозому и та се особина ( мутација) испољава у хетерозиготном стању или као доминантни хомозиготи ( генотип АА или Аа) Наставите са читањем

Mетоде изучавања у генетици човека и кариотип човека

Генетика човека је део опште генетике који се бави законитостима наслеђивања у људској врсти. Пошто наследне девијације стоје у тесној вези са хромозомским или генским мутацијама које блокирају нормалан развитак или га скрећу са правог пута, неопходно је усмерити истраживања ка откривању и објашњењу механизама настанка наследних аномалија , с крајњим циљем да се спречи њихов развитак у току онтогенезе.

Истраживања у области генетике човека наилазе на многе тешкоће. Прво  човека није могуће подвргнути произвољном укрштању. Код њега полна зрелост наступа доста касно, мали број потомака, немогуће је уједначити услове живота свим потомцима, нема чистих линија, велики број хромозома….

  Методе које  се користе у генетици човека

-цитогенетичка

методе близанаца

-метод родословног стабла – генеалошка метода

– популационо генетичка метода Наставите са читањем