Бодљокошци ( Echinodermata)

За разлику од осталих целомских организама бодљокошци су радијалне симетрије што је примитивна особина, али се сматра да је то секундарна карактеристика јер су њихове ларве билатерално симетричне. Несегментисани су и немају главени регион.

Живе искључиво у мору, на дну. Неки су су сесилни други се кречу пузањем или заривањем у подлогу.

bodljokozci Наставите са читањем

Advertisements

зглавкари (arthropoda)

Зглавкари су најбројнија група и најразноврснија. 80 % свих врста живих бића чине  Artropoda. Тело им је сегментисано и сегменти нису једнаки – хетерономна сегментација, сегменти се групишу у телесне регионе. Постоје три телесна региона:

глава(cephalon)

груди(thorax)

трбух(abdomen) Наставите са читањем

Типови наслеђивања

Ако говоримо о моногенском наслеђивању особина организма зависи ће од интеракције генских алела у оквиру тог гена.Када се нађу различити генски алели на хомологим хромозомима они могу различито реаговати и у зависности од тога постоје три типа наслеђивања особина

1.   доминантно-рецесивано наслеђивање Наставите са читањем

Правила наслеђивања по Менделу

Људи су од давнина примећивали да се особине преносе с родитеља на потомство, али механизам тог наслеђивања није био познат. Мислило се да се особине наслеђују тако што долази до мешања телесних течности родитеља, а тиме и до мешања, односно стапања родитељских особина у потомству.

Први прави увид у механизме наслеђивања омогућили су експерименти Грегора Мендела на биљкама у XIX веку. Мендел је доказао да при наслеђивању не долази до мешања телесних течости родитеља, већ да сваки родитељ даје потомству одређене факторе које је он назвао наследни чиниоци, а који су касније названи гени. Закључио је да те наследне честице одређују поједине особине и преносе се кроз генерације, са родитеља на потомке. Ипак његови радови остали су незапажени све до почетка XX века, када их је група научника открила и уочила њихов значај. То је означило почетак савремене науке о наслеђивању. Наставите са читањем

Хромозомска основа наслеђивања

Молекул ДНК је у еукариотским ћелијама повезан са протеинима  који се називају хистони и заједно са нехистонским протеинима и мало РНК граде хроматинске нити или хроматински материјал. Хроматин се карактеристично боји па разликујемо две врсте хроматина: еухроматин део хроматина који се светлије боји и представља активан део ДНК, њега чине гени који су активни; хетерохроматин је део хроматина који се интензивније боји и он представља неактиван део ДНК, овај део је више спирализован.

Пред почетак деобе у ћелији долази до спирализације (паковања) хроматинских нити и постају видљиве творевине које се називају хромозоми.

hromoyomi Наставите са читањем

Ћелијске органеле

РИБОЗОМИ

Рибосоми нису органеле јер  немају мембрану која их одваја од цитоплазме. Налазе се на  различитим местима у ћелији. Често су везани за спољашњу површину једрове мембране и ендоплазматични ретикулум могу бити и слободни у цитоплазми.

untitled Наставите са читањем