Птице

ptice – презентација

Advertisements

Бактерије

 Опште одлике бактерија

 

Бактерије  обухватају  негде око 1600 врста. То су најстарији организми на Земљи. Бактерије су раније сврставане у  царство Монера. Данас су издвојене у посебан домен. Карактерише их прокариотска ћелија.

Делови бактеријске ћелије:

Semaprokariota

  1. капсула

2. ћелиски зид

3. ћелијска мембрана

4. цитоплазма

5. рибозоми

6. мезозоми

7. нуклеоид

8. бич

Код неких бактерија на површини се налази капсула слузав, спољашњи омотач који ствара сама бактерија који је изграђен од угљених хидрата или полипептида. Улога капсуле је да заштити бактерију

Испод капсуле је ћелијски зид.  Бактеријски зид грађен је од пептидогликан од чије количине зависи да ли бактерије припадају грам +(боје се плавољубичаст) или грам- бактеријама (боје се црвено) оне преко пептидоглукана имају и спољашњу мембрану.

gram+bakterije

gram-bakterije

 

Испод ћелијског зида налази се ћелијска мембрана.Ћелијска мембрана окружује цитоплазму. У цитоплазми се налазе рибозоми који  се повезују иРНК и формирају полизоме. У њој је смештен и нуклеоид који представља бактеријску  ДНК која није одвојена мембраном од цитоплазме.

ДНК је дволанчана може бити веома дуга и она чини један хромозом.Тако да су прокариотске ћелије хаплоидне. За ДНК нису везани протеини као што је то случај код еукариота.

У цитоплазми се налазе и инклузије у њима се нагомилавају хранљиве материје (угљени хидрати,масти).

На површини многих бактерија могу се уочити бичеви( помоћу којих се крећу) и пиле( помоћу којих се причвршћују за подлогу).

Мезозоми су израштаји мембране где се налазе ензими који учествују у дисању и фотосинтези

Неке бактерије образују ендоспоре које се развијају у самој ћелији и касније се ослобађају из ћелије. Оне подносе и високу температуру и недостатак воде и друге неповољне утицаје и када се стекну повољни услови оне се трансформишу у бактеријску ћелију.

Облици бактерија

Бактерије се јављају у три облика: може бити лоптастог (коке) које могу бити појединачне (монококе), по две (диплококе), поређане у облику ланца ( стрептококе) или у облику грозда (стафилококе) штапићастог (бацили) или спиралног облика (спириле).

Bact._types

Размножавање бактерија

  • фисионом деобом
  • пупљењем
  • егзоспорама
  • фрагментацијом
  • посебан облик полног размножавања

bakterija_deoba

Посебан облик полног размножавања

Бактерије понекад размењују генетички материјал између себе. То условно можемо назвати полним размножавањем. Једна бактерија добија део ДНК друге бактерије

Постоји неколико начина размене генетичког материјала:

  • Конјугација
  • Трансдукција
  • трансформација

При конјугацији се две бактерије спајају пилама кроз које део или цела ДНК једне бактерије (назива се давалац) прелази у другу бактерију (прималац)

Picture2

Трансдукција је пренос  ДНК   из једне у другу бактерију помоћу одређеног бактериофага

13.5

 

Трансформација је начин да бактерија унесе из спољашње средине ДНК,  неке угинуле бактерије

Исхрана бактерија

Сви организми исхраном задовољавају потребе за енергијом и градивним материјама. у зависности од тога шта користе као извор угљеника организми се могу поделити на:

  1. аутотрофе – користе СО2 као извор угљеника
  2. хетеротрофе – користе органска једињења  као извор угљеника

Аутотрофи за синтезу органских материја могу да користе или сунчеву светлост и тада се називају фотоаутотрофи или користе енергију из неких неорганских једињења и тада се називају хемоаутотрофи.

Хетеротрофи за синтезу органских материја могу да користе или сунчеву светлост и тада се називају фотохетеротрофи или користе енергију из органских једињења и тада се називају хемохетеротрофи. Међу хемохетеротрофним бактеријама има сапрофита (користе органску материју угинулих организама ) и паразита(користе органске материје директно из тела живих организама)

Значај бактерија

Бактерије азотофиксатори снабдевају биљке и животиње азотом, с друге стране бактерије су важне у кружењу минералних материја. Значајну улогу имају и у пречишћавању загађених вода. Незаменљиви су експерименталним истраживањима и многа данашња знања заснована су на тим истраживањима. Користе се у прехрамбеној индустрији за производњу сирева и других млечних производа. Неке бактерије производе и неке од важних антибиотика слично гљивама.

Многи припадници овог царства изазивачи су бројних болести биљака, животиња и људи.

Азотофиксатори

У атмосфери се азот налази у елементарном облику  N2 који је неприступачан за биљке и животиње. Већина биљака врши синтезу аминокиселина и беланчевина на рачун нитрата из земљишта и воде.  Нитрати доспевају у земљиште и воду као продукти бактерија које се зову азотофиксатори које имају способност да упијају атмосферски азот и да стварају једињења која биљке могу да користе као извор азота. они представљају везу између елементарног азота у атмосфери и осталог зивог света на Земљи.

Станиште бактерија

Бактерије су космополити, насељавају целу планету Земљу могу се наћи на најразличитијим стаништима.

У погледу потреба за кисеоником постоје 

-облигатни аеробне бактерије – живе у присуству кисеоника, кисеоник се користи у оксидоредукционим реакцијама као крајњи прималац електрона

-облигатни анаеробне бактерије – живе без присуства кисеоника, крајњи прималац електрона неорганско или органско једињење(ферментација)

факултативне анаеробе– прилагођавају се условима средине ( живе у аеробним условима али уколико наступе анаеробни услови они се прилагођавају њима).

У погледу темепратуре.

-психрофили( 0-20С)

-мезофили ( 20-40С)

-термофили (40-110С)

У погледу pH:

-ацидофили

-базофили

-неутрофили