Односи организама и спољашње средине

 презентација odnosi organizama i životne sredine

Први организми су настали у морској води

Били су веома једноставни  ( јеноћелијски, прокариоти, хетеротрофи, Анаероби)

Временом су се усложњавали, појавили су се колонијални организми па вишећелијски… биљке, животиње…

До усложњавања је долазило да би ефикасније  користили ресурсе животне средине. Непрекидно су освајали нови животни простор. Покретљивост је једна од  особина која им је омогућила да почну да насељавају нова станишта.

Та нова станишта су била другачија,  на њима су владали другачији еколошки услови. Да би могли да опстану морали су да се прилагоде.

 Еколошки проблеми се нису јављали само на новим стаништима него и у истом станишту у коме су се мењали еколошки услови и у том случају су жива бића морала да се прилагођавају

Различите врсте су пронашле решења за успешан живот у многим стаништима широм света од највиших планина до највећих морских дубина.

Решења еколошких проблема до којих су различите врсте дошле  су веома различита због тога је и разноврсност облика и функција данашњих врста невероватна

Ниједан организам не може истовремено да буде прилагођен свим различитим животним условима који  владају на планети Земљи. Свако живо биће може да опстане само у оквиру одређених граница промена еколошких фактора.

Распон промена појединих еколошких фактора у којима је могућ опстанак појединих органских врста назива се еколошка валенца

Различити организми имају различиту ширину еколошке валенцеза различите еколошке факторе.

Тако постоје еуривалентни организми – који подносе широко варирање еколошких фактора и стеновалентни организми – уске еколошке валенце

Понекад само један фактор може да има одлучујућу улогу за живот одређеног организма. Тада тај фактор постаје ограничавајући или лимитирајући фактор који може потпуно онемогућити живот тог организма. (пр . количина соли у подлози)

Карактеристичне особине које омогућавају опстанак живим бићима у специфичним условима средине називају се адаптације или адаптивне карактеристике. Оне су резултат дуготрајног процеса еколошког прилагођавања организама специфичним условима средине.

Организми се  прилагођавају специфичним условима станишта на морфолошком нивоу или физиолошком нивоу. Пример. Лако је уочити да је кактус обликом свога тела морфолошки адаптиран на услове екстремне суше у пустињи. Међутим адаптације се могу испољити и на физиолошком нивоу. У пустињама се могу наћи биљке које по изгледу  не подсећају на пустињске биљке, оне на другачији начин функционишу( начин на који врше фотосинтезу или чувају воду)

Често се у природи може видети да једна иста јединка мења свој изглед уколико промени станиште или ако у току сезоне дође до промена у условима спољашње средине и они могу значајно изменити свој попшти изглед. Краткотрајне морфолошке промене које су настале на организму услед посете различитих станишта или промена услова средине називају се модификације.

Скуп морфолошких, анатомских и физиолошких  особина којима је врста прилагођена свом станишту представља животну форму те врсте.

Све копнен биљке се могу груписати на:

  • Фанерофите – дрвеће и жбуње
  • Хамефите – ниски жбунови
  • Хемикриптофите – вишегодишње зељасте биљке
  • Геофите – вишегодишње зељасте биљке са подземним изданцима
  • Терофите – једногодишње зељасте биљке
  • Хидрофите- водене зељасте биљке

Све копнене животиње се могу груписати на:

1.становнике тла

2. животиње које живе на биљкама и другим животињама

3. животиње које живе у ваздуху

Са променом климатских услова станишта јављају се правилне промене у изгледу и пропорцијама различитих делова тела у оквиру једне исте животне форме. Те промене улазе у скуп еколошких правила међу којима су најзначајнија два:

  1. Бергманово правило: односи се на прилагођавање топлокрвних животиња( сисиара и птица) У хладнијим крајевима живе крупније јединке( однос површине и запремине буде померен у корист запремине). Од масе тела зависи продукција топлоте,  а од површине тела њено одавање. Пингвини који живе ближе јужном полу су крупнији од пингвина који живе ближе екватору. Код хладнокрвних животиња је обрнуто обична зелена   жабе је крупнија у Тунису него Немачкој
  2. Аленово правило: облик и величина истакнутих делова тела ( уши, реп, врат, екстремитети – интензивније одају топлоту) у знатној мери утичу на прилагођавања животиња околној темпратури. У хладнијим пределима истакнути делови тела су све краћи јер се тако спречава одавање топлоте

У току дугог период аеволуције често се дешавало да организми који веома сродни дођу до различитих адаптивних решења. Тај процес морфолошког одвајања сродних организама нзива се еколошка дивергенција.( предњи екстремитети слепог миша, кита, медведа –   сви су сисари а живе у различитим срединама и као резултат прилагођавања специфичном  начину кретања њихови екстремитети  различито  изгледају

У исто време се одвијао потпуно супротан процес током кога су удаљане врсте у сличним еколошким условима дошле до идентичних адаптивних решења. Тај процес морфолошког приближавања несродних организама назива се еколошка конвергенција.( кит и ајкула  –  сисар и риба а нашли су исто адаптивно решење за живот у води; кактус и млечика  – удаљене врсте кактуси живе на Јужноамеричком континенту млечике у Африци а обе врсте су нашле исто адаптивно решење….)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s