Оплођење ( фертилизација)

Оплођење представља спајање јајне ћелије и сперматозоида при чему настаје зигот или оплођена јајна ћелија.

До  оплођења може доћи у спољашњој средини ( у води ) или у женским репродуктивним органима односно у јајоводу 

Поред тога јајна ћелија има способност да омогући да само један једини сперматозоид исте врсте продре у јајну ћелију.

Да би дошло до успешног оплођења јајна ћелија и сперматозоид морају да се сретну и да се зигот нађе у средини погодној за развиће. Пошто је сусрет гамета код већине врста резултат случајног сусрета сваки пол мора образовати довољан број гамета да би се образовало што више зигота ради одржања врсте.

Уколико се оплођење врши у спољашњој средини рецимо у води потребно је образовати огромне количине гамета.Уколико је оплођење унутрашње (сисара), у полном тракту жене збијеност гамета спречава дисперзију као што је у води тако да те јединке образују далеко мањи број гамета.

Који сигнали омогућују гаметима да се препознају? На који начин јаје разликује сперматозоиде властите, од сперматозоида друге врсте? Како се омогућује спајање само једног сперматозоидa и јајне ћелије? То су многобројна питања која се могу поставити.

на путу кроз полни тракт женке сперматозоиди довршавају своје сазревање ( капацитација)

У току оплођења могу се разликовати следећи  процеси :

  • препознавање гамета исте врсте
  • активација сперматозоида;
  • активација јајне ћелијеи
  • спајање једара полних ћелија

Препознавање гамета исте врсте

Према мишљењу многих ембриолога и мушки и женски гамети продукују активне материје које омогућавају њихов контакт (антифертилизин и фертилизин односе се као антиген антитело).

Активација сперматозоида

Сперматозоиди полазе у сусрет јајној ћелији (без обзира где се врши оплођење). Активација сперматозоида почиње када он додирне омотач јајне ћелије што доводи до акрозомалне реакције. Акрозомална реакција подразумева издуживање акрозома и  ослобађање његовог садржаја – ензима који ће омогућити пролаз  кроз омотаче (ако постоје)

 

Тада сперматозоиди долазе у додир са њеном површином. Када први сперматозоид стигне до јајне ћелије и додирне њену површину, на месту додира јајна цитоплазма образује испупчење означено као конус. Сперматозоид продире најчешће на анималном полу. Конус повлачењем уназад олакшава улазак сперматозоида.

 

Активација јајне ћелије

У јаје продире само један сперматозоид. Улаз других сперматозоида блокира се низом реакција које се називају активација јајета. Брза блокада узрокована је електричном деполаризацијом плазма мембране јајета услед јонских промена на површини. Спора блокада подразумева формирање овоја или опне која се назива фертилизациона опна. У површинском слоју јајне ћелије налазе се кортикалне грануле  ( везикуле са  зрнцима – ензимима) које ослобаћају свој садржај и мењају састав вителусне мембране формирајући опну која ће спречити полиспермију – фертилизациону опну.

 

Спајање једара полних ћелија

Једра сперматозоида и јајне ћелије називају се пронуклеуси (хаплоидна су). Пре њиховог спајања женски пронуклеус завршава мејозу II (била је заустављена у метафази). У оба пронуклеуса долази до репликације ДНК, чиме сваки хромозом има две хроматиде. Два се пронуклеуса приближавају један другом и при томе губе своје омотаче. Хромозоми им се међусобно помешају, настаје диплоидно једро зигота и одмах почиње прва деоба. Пошто јајна ћелија сисара нема центрозом (центриоле), деобно вретено образују центриоли сперматозоида.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s