Ране фазе ембрионалног развића

Браздање је прва фаза ембрионалног развића.Тек што се заврши оплођење,  зигот бива захваћен низом митотичких деоба којима се брзо повећава број првих ембрионалних ћелија. Те прве митотичке деобе називамо браздањем. Ћелије које настају браздањем називају се бластомере. Браздање се карактерише брзим деобама које нису праћене растом ћелија .

Током браздања ембрион не повећава величину, повећава се само број ћелија у ембриону, ћелије су  све ситније.

Период браздања  траје од оплођења до образовања карактеристичног ступња развића бластуле.

Код многих организама ове деобе су синхроне (одвијају се истовремено у целом ембриону) или бар почетне деобе. Деобом зигота настају две нове ћелије, њиховом поделом добијамо 4,па 8 ,16,32,64,128…… Прве деобе су нормалне једна у односу на другу (под правим углом).

Један од карактеристичних ступњева у браздању је ступањ моруле кад ембрион има изглед дудиње

С обзиром да је јајна ћелија је крупнија у односу на телесне ћелије однос цитоплазме и једра у јајној ћелији је у корист цитолазме.Оваквим деобама без раста ћелија  однос цитоплазме и једра враћа на нормалу соматских ћелија.

Врсте браздања

Упогледу браздања постоје многе разлике међу разним животињским врстама. Сву ту разноликост можемо свести на два основна типа тотално и парцијално браздање. Да ли ће браздање бити тотално или парцијално зависи од количине жуманцета у јајној ћелији тј. типа јајне ћелије.

Жуманце успорава деобу, тако да део ембриона богат жуманцетом спорије се дели.

Олиголецитна јаја се деле потпуно или холобластично.

Мезолецитна јаја се деле холобластично али на вегетативном полу је успорено браздање па су ту ћелије крупније од ћелија на анималном полу. Тако да је браздање неједнако.

Телолецитна јаја се браздају само на анималном полу диск цитоплазме без жуманцета тзв. дискоидно браздање.То је непотпуно браздање или меробластично.

Код центролецитних  јаја једра се деле у централној цитоплазми и мигрирају ка периферији где се формира бластодерм ово браздање се назива суперфицијелно или површинско браздање.

У односу на оријентацију деобних равни разликујемо следеће типове браздања:

-радијално –деобне равни су нормалне једна у односу на другу последица чега је анонимност бластомера.

-билатерално –разликује се лева и десна страна. Једна бластомер аје доста крупнија од осталих

-спирално –На стуњу од осам бластомера горње бластомере леже на спојевима доњих бластомера померене су за 45 степени у правцу казаљке на сату или у супротном.

Бластулација

Бластула је карактеристични ступањ у развоју ембриона и процес њеног образовања назива се бластулација. Бластула човека се зове бластоцист

Већина бластула се карактерише шупљином која се назива бластоцел и која је окружена бластомерама које образују омотач бластодерм –целобластула. Шупљина се образује тако што се бластомере померају ка површини формирајући омотач, а у унутрашњости ембриона остаје шупљина која је испуњена течношћу.

Код водоземаца због неравномерног  браздања бластоцел је померен ка анималном полу –амфибластула.

Код организама које карактерише суперфицијално браздање бластоцел је испуњен вителусом-перибластула.

При дискоидном браздању телолецитних јаја настаје дискобластула бластоцел у виду  издужене уске пукотине.

Постоје и организми чија је бластула потпуно испуњена ћелијама то је стереобластула.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s