Докази еволуције

На биохемијском нивоу:

Сва  жива бића грађена су од четири типа органских једињења: нуклеинске        киселине, протеини, масти, угљени хидрати

Цитохром протеин неопходан за аеробно дисање среће се и код бактерија и код мушица и код човека. што значи да се појавио код неког врло давног заједничког претка.

Нуклеинске киселине у свим организмима су грађене од четири типа нуклеотида, Различите врсте се разликују само  по броју и редоследу нуклеотида

Процеси репликације, транскрипције, транслације се на исти начин одвијају у свим организмима. 

250px-Central_Dogma_of_Molecular_Biochemistry_with_Enzymes

На нивоу ћелије:

Ћелија основна јединица грађе свих живих бића

Органеле које омогућавају функционисање самих организама су присутне у свим ћелијама ( једро, митохондрије, голџијев апарат, ендоплазматични ретикулум, лизозоми, рибозоми, ћелијска мембрана, пластиди – код биљака)

500px-Biological_cell.svg

На нивоу развића

Сви вишећелијски организми настају из зигота. Зигот или оплођена јајна ћелија настаје спајањем мушког и женског гамета. Из зигота кроз одређени број деоба, диференцијацију формира организам.

Picture1

la ontogenia

 

На анатомско морфолошком нивоу

Скелета кичмењака показује сличну грађу код различитих представника без обзира што су се поједини органи специјализовали за различите функције. Сличности по пореклуназивају се хомологије. С друге стране у живом свету постоји низ примера за структуре које су сличног изгледа и функције а различитог порекла. такве особине називају се аналогије. Пример су крила инсеката, птица и слепих мишева

download (4)

Палеонтолошки подаци

Проучавање фосилних остатака пружа доказе о настанку појединих организама, брзини еволуције, узроцима изумирања, о прелазним формама између великих група организама.

Фосилни остаци прелазних форми између гмизаваца и птица Archeopteryx и Arheornis

archaeopteryx1140553061

гмизаваца и сисара зверогуштер Cynognatus

Cinognatus 240 mya

водоземаца и гмизаваца Sеymouria

Еволуциони низови

су фосилни остаци из различитих геолошких периода који  омогућавају да се прати еволутивни постанак неког органа

еволутивни низ коња

evoluc3

 

Најпознатији је еволуциони низ предака данашњег коња који најбоље показује како се организам прилагођавао у правцу све бржег кретања по тврдој подлози. Услед прилагођавања променама климе и условима живота у степи довели су до редукције броја прстију на екстремитетима, дуже ноге, већу телесну димензије омогућавају брже трчања и живот у степи.

Прва врста у линији коња, Еоhippus, била је величине мањег пса, на предњим стопалима је имала 4 прста. Кратку главу, а очи су се налазиле на средини главе. Живела је пре 60 милиона година.  Mesohippus  на стопалим 3 прста висине коко 45 цм.  Merihippus имао је исто три прста али је газио само на једном. Очи се раздвајају . Глава издужује.  Висок око 1м. Оваква грађа омогућавала му је да брже трчи а  положај очију бољу прегледност. Pliohippus идентичне грађе као данашњи коњ само нешто нижи.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s