Постанак врста и теорија специјације

Група јединки истих морфолошких и физиолошких особина које могу да се укрштају и дају плодно потомство је дефиниција врсте.

 

У неким случајевима могуће је укрштати различите врсте али се  добија неплодно потомство.

ПР:укрштањем магарца и коња – настаје потомци који су стерилни. (Мазга– магарица и коњ, мула– кобила и магарац)

РАЗЛИЧИТЕ ВРСТЕ СУ РЕПРОДУКТИВНО ИЗОЛОВАНЕ 

репродуктивна баријера може бити:

  1. ПРЕЗИГОТИЧНА (преоплодна) – спречено оплођење. То се постиже: размножавањем у различото време, насељавању различитих  станишта, разликама у репродуктивном понашању, разликама у грађи репродуктивних органа, биохемијском неслагању гамета
  2.  ПОСТЗИГОТИЧНА (постоплодна) – потомство или угине или је стерилно. Проблеми настају при  формирању гамета, нарочито ако је број хромозома родитеља различит.

Процес настанка врста назива се специјација.  Нове врсте настају на различите начине што зависи како се група јединки одваја од остатка врсте и како долази до прекида протока гена

1347928336

АЛОПАТРИЧКА ИЛИ ГЕОГРАФСКА СПЕЦИЈАЦИЈА 

Код ове специјације у спречавању протока гена главну улогу има географска баријера. Те географске баријере могу да буду реке, пустиње, океани, планине …Процеси као што су кретање глечера, померање речних токова, спајање и раздвајање континената, издизање планина  доводе  до раздвајања популације

Изоловане популације прилагођавају се условима у различитим срединама. Главну улогу у томе има природна селекција. Мутације, случајне промене  и одсуство протока гена доводи до тога да популације временом постају све различитије по својој генетичкој структури. Када поново дођу у додир не могу да се укрштају

Slide6_Pic1_635969560852553364

ПЕРИПАТРИЧКА СПЕЦИЈАЦИЈА (БРЗА АЛОПАТРИЧКА) Сценарио подразумева издвајање мале групе јединки (обично из периферних делова) које оснивају нову популацију издвојену у простору ту кључну улогу има  генетички дрифт.

evoluciona-biologija-2015-87-638

ПАРАПАТРИЧКА СПЕЦИЈАЦИЈА  Долази до дивергенције упркос томе што нема физичких баријера које би спречиле проток гена. јавља се код популација чији се ареали делимично преклапају. Минималан је контакт зона између популација.  Та минимална контактна зона може бити разлог неједнаке дистрибуције ( ширења) или различитог понашања што доводи до смањеног протока гена и до појаве диморфизма између популација

evoluciona-biologija-2015-90-638

СИМПАТРИЧКА СПЕЦИЈАЦИЈА

Нова врста се појављује на истој територији као и родитељска али су се одвојиле од родитељске врсте репродуктивно. Спречава се проток гена услед хромозомских промена – полиплоидија.  Укрштање јединки чији гамети садрже више од јеног сета хромозома.Често код биљака. Многе гајене врсте: пшеница 6n, дуван 4n, кикирики 4n настале су на овај начин

evoluciona-biologija-2015-92-638

 

Један од основних проблема је утврђивање пропорције гена које се мењају у току настанка нових врста. Утврђено је да различите популације исте врсте садрже око 97% идентичних алела тј 9/10 свих гена има исте алелне облике. Између подврста та сличност је 80%. Код сестринских врста идентичност је 50 %, 1/3 свих локуса садржи различите алеле.Утврђено је да је између човека и мајмуна шимпанзе идентично је чак 36% алела.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s