Наслеђивање особина код људи

Nasledjivanje osobina kod ljudi

Advertisements

Мутације и наследне болести човека последица мутација

генске мутације  и наследне болести човека које су последице генских мутација

Хромозомске мутације – хромозомопатије и наследне болести човека које су последице хромозомских  мутација

Правила наслеђивања по Менделу

Људи су од давнина примећивали да се особине преносе с родитеља на потомство, али механизам тог наслеђивања није био познат. Мислило се да се особине наслеђују тако што долази до мешања телесних течности родитеља, а тиме и до мешања, односно стапања родитељских особина у потомству.

Први прави увид у механизме наслеђивања омогућили су експерименти Грегора Мендела на биљкама у XIX веку. Мендел је доказао да при наслеђивању не долази до мешања телесних течости родитеља, већ да сваки родитељ даје потомству одређене факторе које је он назвао наследни чиниоци, а који су касније названи гени. Закључио је да те наследне честице одређују поједине особине и преносе се кроз генерације, са родитеља на потомке. Ипак његови радови остали су незапажени све до почетка XX века, када их је група научника открила и уочила њихов значај. То је означило почетак савремене науке о наслеђивању. Наставите са читањем

Генетичка структура популације

У природи јединке се не налазе појединачно већ у групама које насељавају одрећене просторе.

Популације  су групе јединки исте врсте, које насељавају одређени простор и између којих долази до репродуктивних односа тако да постоји стална размена генетичког материјала.

Свака популација има своју генетичку структуру. Неки генски алели су заступљенији, неки су ретки…..

Описати генетичку структуру популације значи установити учесталости одређених  генских алела или њихових комбинација. Наставите са читањем

Пренатална дијагностика

Вишак или мањак хромозома као и промене  у структури хромозома доводи до великих последица код носиоца тих промена који често и не преживљавају. (сматра се да је 50% спонтаних побачаја резултат неке аномалије на хромозомима тако да зигот нема могућност да преживи).

Неки промене у структури и броју хромозома  код човека нису смртоносне у феталном стадијуму али доводе до низа других поремећаја код носиоца. Наставите са читањем

Последице укрштања у сродству

Бракови у сродству повећавају стопу хомозиготности. Што су родитељи у већем сродству то значи да имају сличнији генотип, односно исте генске алале на хромозомима. Тако да се повећава вероватноћа да ће се рецесивни мутирани гена наћи у хомозиготном стању, који се преносе кроз генерације али се не испољавају док се не нађу у хомозиготном стању. Наставите са читањем

Генетичка условљеност човековог понашања

Гени својом активношћу утичу на различите биолошке процесе  у организму . они контролишу синтезу протеина – ензима.

Гени својом активношћу утичу  и на функције од којих зависе менталне особине човека. Они немају директан утицај на њих, већ то чине контролом одговарајућих метаболичких процеса – стварањем ензима и протеина који утичу на развој неурона и различитих типова можданих ћелија.

Основне функције мозга су комуникација, координација, контрола функционисања организма као целине, али и споспбност размишљања и правилног расуђивања.

Све те функције мозга су генетички условљене али зависе и од фактора средине. Управо због тога постоје велике разлике у менталним карактеристикама људи и њиховом понашању.

Већина особина понашања  не испољава се одмах по рођењу, већ се постепено формира и развија током живота. Тај процес се у психологији назива развој личности. Неке од особина личности су интелигенција, црте личности и таленти. Наставите са читањем