Генетика човека

Mетоде изучавања у  генетици човека и кариотип човека

Генетика човека је део опште генетике који се бави законитостима наслеђивања у људској врсти. Пошто наследне девијације стоје у тесној вези са хромозомским или генским мутацијама које блокирају нормалан развитак или га скрећу са правог пута, неопходно је усмерити истраживања ка откривању и објашњењу механизама настанка наследних аномалија , с крајњим циљем да се спречи њихов развитак у току онтогенезе.

Истраживања у области генетике човека наилазе на многе тешкоће. Прво  човека није могуће подвргнути произвољном укрштању. Код њега полна зрелост наступа доста касно, мали број потомака, немогуће је уједначити услове живота свим потомцима, нема чистих линија, велики број хромозома…. Наставите са читањем

Advertisements

Типови наслеђивања

Ако говоримо о моногенском наслеђивању особина организма зависи ће од интеракције генских алела у оквиру тог гена.Када се нађу различити генски алели на хомологим хромозомима они могу различито реаговати и у зависности од тога постоје три типа наслеђивања особина

1.   доминантно-рецесивано наслеђивање Наставите са читањем

Хромозомска основа наслеђивања

Молекул ДНК је у еукариотским ћелијама повезан са протеинима  који се називају хистони и заједно са нехистонским протеинима и мало РНК граде хроматинске нити или хроматински материјал. Хроматин се карактеристично боји па разликујемо две врсте хроматина: еухроматин део хроматина који се светлије боји и представља активан део ДНК, њега чине гени који су активни; хетерохроматин је део хроматина који се интензивније боји и он представља неактиван део ДНК, овај део је више спирализован.

Пред почетак деобе у ћелији долази до спирализације (паковања) хроматинских нити и постају видљиве творевине које се називају хромозоми.

hromoyomi Наставите са читањем

имуногенетика крвних група

Крван плазма човека може да садржи две врсте антитела који се називају аглутинини анти A и анти Б. На еритроцитима се налазе две врсте антигена названих аглутиногени А и Б који су под контролом гена и наслеђују се. У крви једне особе не могу се истовремено наћи антигени антитело истог типа нпр антигени А и  антитело анти А. Ако би до тога дошло догодило би се аглутинација – међусобно слепљивање еритроцита ( настајање громуљица које могу запушити крвни суд и довести до тешких последица Наставите са читањем

Имунолошка способност организма

Имунолошка  способност организма је механизам помоћу кога је свака јединка у стању да разликује сопствене молекуле од страних, тј. да се заштити од спољашљих фактора који би могли да је угрозе.

Страна  тела која изазивају имунолошку реакцију зову антигени

Организам  брани од страних тела образујући  антитела. Антитела се везују за антигене и елиминишу њихово штетно дејство Наставите са читањем

мутагени фактори средине

Чиниоци средине који доводе до промена у генетичком материјалу – мутација називају се мутагени чиниоци. Они чиниоци средине који доводе до промена у развићу називају се тератогени чиниоци, док ако изазивају канцер односно неконтролисано дељење ћелија такви чиниоци се називају канцерогени. Наставите са читањем