Све ћелије једног вишећелијског организма садрже исте гене, али се разликују по томе што се у њима синтетишу различите врсте протеина. То значи да нису сви гени активни у свакој ћелији тј. не врши се експресија свих гена (синтеза продукта неког гена). Постоје механизми који регулишу експресију гена који одређују који протеини и у којој количини ће се стварати у једној ћелији. Експресија гена је усаглашена са физиолошким потреба ћелије које зависе од фазе развића, диференцијације, различитих фактора спољашње и унутрашње средине. Наставите са читањем
Category Archives: молекуларна биологија
Нуклеинске киселине
Органске материје које улазе у састав ћелије дајући јој својства живе материје то су угљени хидрати (шећери),масти (липиди), протеини (беланчевине) и нуклеинске киселине.
Нуклеинске киселине имају највећи значај у ћелији. Оне су носиоци наследне информације. Оне одређују специфичну грађу и функцију сваке ћелије.
Назив су добиле по томе што су смештене у једру –нуклеусу мада се РНК налази и ван једра. Наставите са читањем
Протеини – Структура и улога
Протеини су полимери. Састоје се извеликог броја мономера – амино киселина
Основне јединице у грађи протеина су амино киселине. У састав протеина улази 20 врста амино киселина. Протеин може да садржи велики број амино киселина, и број могућих редоследа амино киселина је огроман, тако да постоји огроман број различитих молекула протеина.
Амино киселине садрже две хемијски активне групе:киселу карбоксилну групу (COOH) и базну амино групу (NH2) тако да у киселој средини реагују као базе, а у базној као киселине. Наставите са читањем
Транслација
По завршеној транскрипцији гена генетичке информације се у процесу транслације “преводе“ у редослед аминокиселина у протеинима и то је њихова примарна структура.
Од примарне структуре протеина зависи њихова просторна структура, а од просторне зависи улога протеина. Протеини су одговорни за одвијање свих виталних процеса у организму.
Транслација
Транслација је превођење генетичке информације коју носи иРНК у редослед аминокиселина у протеину. Транслација је синтеза протеина. Одвија се у неколико фаза, уз учешће рибозома, иРНК, тРНК и великог броја ензима. Tоком транслације никада не долази до директног контакта иРНК и амино киселине, већ амино киселине препознају одговарајуће кодоне помоћу тРНК.
Транскрипција
Пошто се ДНК налази у једру и никада не напушта једро, а синтеза протеина се врши у цитоплазми на рибозомима
у ћелији постоји друга нуклеинска киселина РНК која ту информацију о синтези протеина преноси из једра до цитоплазме. Генетичка информација се преноси кроз ћелију из једра у цитоплазму посредством иРНК, које настају преписивањем ( транскрипцијом) гена.
Под транскрипцијом се подразумева синтеза РНК преписивањем једног ланца дела ДНК који обухвата један или неколико гена. Као резултат транскрипције у ћелији настају све три врсте РНК: иРНК, тРНК, рРНК. Наставите са читањем
појам гена генома генетичког кода
Ген
Према првој дефиницији ген је део молекула ДНК који носи информацију о структури једног протеина. Међутим многи протеини су грађени из више полипептидних ланаца. Па је уведен принцип један ген један полипептидни ланац.
Међутим у процесу транскрипције гени се преписују у иРНК, рРНК и тРНК. рРНК и тРНК не носе информацију о грађи протеина тј. полипептидног ланаца. Тако да ген можемо дефинисати као део молекула ДНК који се у процесу транскрипције преписује у иРНК, рРНК и тРНК. Наставите са читањем
Репликација
Генетичке информације се чувају у молекулу ДНК као поруке исписане нуклеотидима уместо словима.
Кроз генерације ћелија оне се преносе у неизмењеном облику процесом репликације ДНК који предходи ћелијској деоби
Репликација се одвија у С фази интерфазе. Наставите са читањем