Експресија гена

Све ћелије једног вишећелијског организма садрже исте гене, али се разликују по томе што се у њима синтетишу различите врсте протеина. То значи да нису сви гени активни у свакој ћелији тј. не врши се експресија свих гена (синтеза продукта неког гена). Постоје механизми који регулишу експресију гена који одређују који протеини и у којој количини ће се стварати у једној ћелији. Експресија гена је усаглашена са  физиолошким потреба ћелије које зависе од фазе развића, диференцијације, различитих фактора спољашње и унутрашње средине.

Advertisements

Нуклеинске киселине

 

 

Органске  материје које улазе у састав ћелије дајући јој својства живе материје то су угљени хидрати (шећери),масти (липиди), протеини (беланчевине) и нуклеинске киселине.

Нуклеинске киселине имају највећи значај у ћелији. Оне су носиоци наследне информације. Оне одређују специфичну грађу и функцију сваке ћелије.

Назив су добиле по томе што су смештене у једру –нуклеусу мада се РНК налази и ван једра.

Протеини – Структура и улога

Протеини су полимери. Састоје се извеликог броја мономера – амино киселина

Основне јединице у грађи протеина су амино киселине.  У састав протеина улази 20 врста амино киселина. Протеин може да садржи велики број амино киселина, и број могућих редоследа амино киселина је огроман, тако да постоји огроман број различитих молекула протеина.

Амино киселине садрже две хемијски активне групе:киселу карбоксилну групу (COOH) и базну амино групу (NH2) тако да у киселој средини реагују као базе, а у базној као киселине.

Транслација

По завршеној транскрипцији гена генетичке информације се у процесу транслације “преводе“ у редослед аминокиселина у протеинима и то је њихова примарна структура.

Од примарне структуре протеина зависи њихова просторна структура, а од просторне зависи улога протеина. Протеини су одговорни за одвијање свих виталних процеса у организму.

Транслација

Транслација је превођење генетичке информације коју носи иРНК у редослед аминокиселина у протеину. Транслација је синтеза протеина. Одвија се у неколико фаза, уз учешће рибозома, иРНК, тРНК и великог броја ензима. Tоком транслације никада не долази до директног контакта иРНК и амино киселине, већ амино киселине препознају одговарајуће кодоне помоћу тРНК.

Транскрипција

Пошто се ДНК налази у једру и никада не напушта једро, а синтеза протеина се врши у цитоплазми на рибозомима
у ћелији постоји друга нуклеинска киселина РНК која ту информацију о синтези протеина преноси из једра до цитоплазме.  Генетичка информација се  преноси кроз ћелију из једра у цитоплазму  посредством иРНК, које настају преписивањем ( транскрипцијом) гена.

Под транскрипцијом се подразумева синтеза РНК преписивањем једног ланца дела ДНК који обухвата један или неколико гена. Као резултат транскрипције у ћелији настају све три врсте РНК: иРНК, тРНК, рРНК.

појам гена генома генетичког кода

Ген

Према првој дефиницији ген је део молекула ДНК који носи информацију о структури једног протеина. Међутим многи протеини су грађени из више полипептидних ланаца. Па је уведен принцип један ген један полипептидни ланац.

Међутим у процесу транскрипције гени се преписују у иРНК, рРНК и тРНК.  рРНК и тРНК не носе информацију о грађи протеина тј. полипептидног ланаца. Тако да ген можемо дефинисати као део молекула ДНК који се у процесу транскрипције преписује у иРНК, рРНК и тРНК.

Репликација

Генетичке информације се чувају у молекулу ДНК као поруке исписане нуклеотидима уместо словима.

Кроз генерације ћелија оне се преносе у неизмењеном облику процесом репликације ДНК који предходи ћелијској деоби

Репликација се одвија у С фази интерфазе.