Експресија гена

Све ћелије једног вишећелијског организма садрже исте гене, али се разликују по томе што се у њима синтетишу различите врсте протеина. То значи да нису сви гени активни у свакој ћелији тј. не врши се експресија свих гена (синтеза продукта неког гена). Постоје механизми који регулишу експресију гена који одређују који протеини и у којој количини ће се стварати у једној ћелији. Експресија гена је усаглашена са  физиолошким потреба ћелије које зависе од фазе развића, диференцијације, различитих фактора спољашње и унутрашње средине. Наставите са читањем

Advertisements

Постанак живота на земљи

Како је настао живот на земљи питање је које људи постављају од давнина. Све до друге половине 17.в сматрало се да жива бића могу да настану из неживе материје, муља, расадајуће органске материје – теорија спонтаног настаанка.

Прве доказе против ове теорије дао је италијански лекар и природњак Франческо Реди ( доказао да инсекти не настају из уквареног меса него из  јаја која су положиле оплођене женке

Основе савремене теорије постанка живота  поставила су да научника Опарин и Холдејн. Према тој теорији жива бићасу настала постепено, кроз више фаза из неорганске материје. Биолошкој еволуцији предходила је хемијска еволуција.

Земља се формирала пре 4,5 милијарди година, а живот се појавио пре 3,8 милијарди година. Атмосфера првобитне Земље по саставу се веома разликовала од данашње. Није имала кисеоника, била је богата водоником, метаном, амонијаком, угљен диоксидом и угљен моноксидом. постепено су од малих неодранских једињења настајала органска једињења: амино киселине, нуклеотиди, моносахариди… Олује су биле честе са снажним електричним пражњењем, ерупцијама вулкана, јако УВ и јонизујуће зрачење. Сви ти физички фактори били су извор енергије. Милер је својим експериментом  симулирао  услове  какви су владали на првобитној Земљи  и добио сва биолошки значајна  органска једињења. Наставите са читањем

Нуклеинске  киселине

dnk nas 

 

Органске  материје које улазе у састав ћелије дајући јој својства живе материје то су угљени хидрати (шећери),масти (липиди), протеини (беланчевине) и нуклеинске киселине.

Нуклеинске киселине имају највећи значај у ћелији. Оне су носиоци наследне информације. Оне одређују специфичну грађу и функцију сваке ћелије.

Назив су добиле по томе што су смештене у једру –нуклеусу мада се РНК налази и ван једра. Наставите са читањем

Протеини – Структура и улога

Протеини су полимери. Састоје се извеликог броја мономера – амино киселина

Основне јединице у грађи протеина су амино киселине.  У састав протеина улази 20 врста амино киселина. Протеин може да садржи велики број амино киселина, и број могућих редоследа амино киселина је огроман, тако да постоји огроман број различитих молекула протеина.

Амино киселине садрже две хемијски активне групе:киселу карбоксилну групу (COOH) и базну амино групу (NH2) тако да у киселој средини реагују као базе, а у базној као киселине. Наставите са читањем

Мутације и наследне болести човека последица мутација

генске мутације  и наследне болести човека које су последице генских мутација

Хромозомске мутације – хромозомопатије и наследне болести човека које су последице хромозомских  мутација

Генетика човека

Mетоде изучавања у  генетици човека и кариотип човека

Генетика човека је део опште генетике који се бави законитостима наслеђивања у људској врсти. Пошто наследне девијације стоје у тесној вези са хромозомским или генским мутацијама које блокирају нормалан развитак или га скрећу са правог пута, неопходно је усмерити истраживања ка откривању и објашњењу механизама настанка наследних аномалија , с крајњим циљем да се спречи њихов развитак у току онтогенезе.

Истраживања у области генетике човека наилазе на многе тешкоће. Прво  човека није могуће подвргнути произвољном укрштању. Код њега полна зрелост наступа доста касно, мали број потомака, немогуће је уједначити услове живота свим потомцима, нема чистих линија, велики број хромозома…. Наставите са читањем