Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића. Наука која се бави проучавањем ћелије је цитологија.
Величина ћелија варира. Најмање ћелије код човека су нервне ћелије у кори малог мозга највече ћелије су јајне ћелије, скелетне мишићне ћелије….
У свим ћелијама без обзира на њихову функцију одвијају се одређени процеси:
- метаболички процеси процеси размене материје и енергије са спољашњом средином. Ту спадају процеси анаболизма синтезе сложених једињења у присуству ензима и уз утрошак енергије и процеси катаболизма разлагање сложених материја у присуству ензима и уз ослобађање енергије.
- раст тј. увећање масе
- деоба изузев нервних ћелија
- кретање (псеудоподије, бичеви) или кретање живе материје у цитоплазми
- примање дражи из спољашње средине ( рецептори) и реакција на њих
У живом свету потоје два основна типа ћелија прокариотска ћелија ( без организованог једра ) и еукариотска ћелија ( са организованим једром). Прокариотски тип ћелије имају бактерије и архее док сви остали организми имају еукариотски тип ћелије.
На основу тога су жива бића сврстана у три домена:
- Архее
- Бактерије
- Еукариоте
Бактерије су једноћелијски, прокариотски организми. Исхрана може бити хетеротрофна и аутотрофна. Размножавају се бесполно фисионом деобом.
Еукариотским организмима припадају царста:
Протисти
- једноћелијски организми
- алге и праживотиње( амебе ,бичари трепљари)
- Исхрана може бити хетеротрофна и аутотрофна
Биљке
- вишећелијски организми
- аутотрофни (обављају фотосинтезу) То је процес у коме из угљен диоксида и воде у присусутву сунчеве светлости као извора енергије и хлорофила који ту енергију преводи у облик који ћелија може да користи настаје глукоза и ослобађа се кисеоник
Животиње
Гљиве
- вишећелијски организми
- хетеротрофи који храну упијају из подлоге
Грађа прокариотске ћелије
Код неких бактерија на површини се налази капсула слузав, спољашњи омотач који ствара сама бактерија који је изграђен од угљених хидрата или полипептида. Улога капсуле је да заштити бактерију.
Испод капсуле је ћелијски зид. Бактеријски зид грађен је од пептидогликан од чије количине зависи да ли бактерије припадају грам +(боје се плавољубичаст) или грам- бактеријама (боје се црвено) оне преко пептидоглукана имају и спољашњу мембрану( немају све прокариоте ћелијски зид)
Испод ћелијског зида је ћелијска мембрана која ограничава цитоплазму. Липопротеинске грађе као и код еукариота. Мембрана формира уврате – мезозоме где се налазе ензими који учествују у дисању и фотосинтези.
У цитоплазми се налазе рибозоми ( полизоми) структуре на којима се врши синтеза протеина и нуклеоид – наследни материјал (ДНК) који је сконцентрисан у једном делу ћелије и није одвојен мембраном од цитоплазме. Прокариотска ДНК је дволанчана, кружног облика, може бити веома дуга и она чини један хромозом. Тако да су прокариотске ћелије хаплоидне. За ДНК нису везани протеини као што је то случај код еукариота. Поред “једарне“ДНК постоји и мала прстенаста ДНК која се назива плазмид и која је независна од“једарне“ДНК
На површини многих бактерија могу се уочити бичеви( помоћу којих се крећу) и пиле( помоћу којих се причвршћују за подлогу).
РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ПРОКАРИОТСКЕ И ЕУКАРИОТСКЕ ЋЕЛИЈЕ
| Особине | Прокариотска ћелија | Еукароитска ћелија |
| величина | ситне | крупне |
| једро | нема | има |
| органеле | нема | има |
| цитоскелет | нема | има |
| генетичка информација | ДНК,дволанчана, кружног облика, без протеина | ДНК, дволанчана, линијског облика, удружена са протеинима – хистонима |
| рибозоми | има | има |
Биологија ЗТШ 