хемијски састав ћелије

Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића. Наука која се бави проучавањем ћелије је цитологија.

Величина ћелија варира. Најмање ћелије код човека су нервне ћелије у кори малог мозга највече ћелије су јајне ћелије, скелетне мишићне ћелије….

У свим ћелијама без обзира на њихову функцију одвијају се одређени процеси:

метаболички процеси процеси размене материје и енергије са спољашњом средином. Ту спадају процеси анаболизма синтезе сложених једињења у присуству ензима и уз утрошак енергије и процеси катаболизма разлагање сложених материја у присуству ензима и уз ослобађање енергије.
раст тј. увећање масе
деоба изузев нервних ћелија
кретање (псеудоподије, бичеви) или кретање живе материје у цитоплазми
примање дражи из спољашње средине ( рецептори) и реакција на њих

У живом свету потоје два основна типа ћелија прокариотска ћелија ( без организованог једра ) и еукариотска ћелија ( са организованим једром). Прокариотски тип ћелије имају бактерије и архее док сви остали организми имају еукариотски тип ћелије.

На основу тога су жива бића сврстана у три домена:

Архее
Бактерије
Еукариоте

Бактерије су једноћелијски, прокариотски организми. Исхрана може бити хетеротрофна и аутотрофна. Размножавају се бесполно фисионом деобом.

Еукариотским организмима припадају царста:

Протисти

једноћелијски организми
алге и праживотиње( амебе ,бичари трепљари)
Исхрана може бити хетеротрофна и аутотрофна

Биљке

вишећелијски организми
аутотрофни (обављају фотосинтезу) То је процес у коме из угљен диоксида и воде у присусутву сунчеве светлости као извора енергије и хлорофила који ту енергију преводи у облик који ћелија може да користи настаје глукоза и ослобађа се кисеоник